Pokrećete ozbiljan biznis na Internetu za 5.000 evra? | Web dizajn Beograd | Izrada web sajta | SEO | Optimizacija sajtova | Studio 77+

Webdizajn Beograd | Blog
Web dizajn Beograd | Studio 77+
Pokrećete ozbiljan biznis na Internetu za 5.000 evra?
Web dizajn Beograd | Internet biznis

Uštedeli ste nekoliko hiljada evra i želite da započnete određeni biznis na Internetu. Sad je vreme da potražite programersku firmu i marketinšku agenciju koja će vam pomoći u realizaciji vašeg genijalnog plana. Smatrate da se za par hiljada evra može napraviti web sajt koji će vam uz "odgovrajuće znanje" doneti nekoliko desetina hiljada evra na mesečnom nivou.

Da li je to zaista realno?

Koliko je potrebno uložiti novca da biste na mesečnom nivou zaradili par hiljada evra?

Internet ili elektronski biznis i prodaja se ne razlikuju od bilo kog drugog biznisa koji je moguće započeti izvan Interneta. Kao i u svakom drugom biznisu, za Internet biznis važe ista pravila: ako je period otplate investicije 4 godine, smatra se da ja taj biznis uspešan. U retkim slučajevima i isključivo u oblasti IT-a moguće je vratiti uloženi novac i za dve godine. Dakle, ako želite da zarađujete na mesečnom nivou 1.000 evra, onda bi u taj Internet biznis trebalo da uložite između 24.000-48.000 evra.

Čuli ste za Marka Zuckerberg-a, vlasnika Facebook-a, koji je krenuo s kreiranjem društvene mreže na Univerzitetu Harvard i koji je danas jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Čuli ste i za Jeff-a Bezosa koji je pokrenuo biznis na Amazon.com iz garaže, dok je prvi novac dobio od roditelja. Takođe ste čuli za Sergey-a Brin-a i Larry-a Page-a, vlasnike Google-a, najprepoznatljivijeg IT brenda u svetu.

Sve njih vezuje nekoliko važnih činjenica. IT biznis su otpočeli kao vrlo mladi ljudi. Pre toga, svako od njih je studirao najbolje fakultete na svetu. Mark Zuckerberg je bio na Univerzitetu Harvadu koji nikada nije završio, dok je Jeff Bezos studirao Princeton (Prinston). Sergey Brin i Larry Page su studirali i završili Stanford (obojica su doktorirali na Stanfordu).

Šta je zajedničko za univerzitete na kojima su studirali ili doktorirali vlasnici najprofitabilnijih IT kompanija?

Za sve navedene univerzitete (i fakultete) zajedničko je to da pripadaju samom svetskom vrhu obrazovanja, gde se školarine plaćaju u stotina hiljada američkih dolara.

Dakle, uvek kada pomislite da je neki "klinac" napravio milionski biznis iz svoje garaže, prvo se dobro raspitajte šta je taj klinac studirao. Vrlo brzo ćete shvatiti da je jednom Marku Zuckerber-u mnogo lakše bilo da dođe do određenog investicionog kapitala i do ljudi koji odlučuju o vrlo važnim stvarima na svetskom nivou.

Danas bi svakom pismenog čoveku trebalo da bude jasno da Facebook i Google, a sigurno i Amazon, imaju o svima nama gotovo sve što im treba za uspešan biznis, ali verovatno i podatke koji su potrebni nekim drugim institucijama i službama.

To praktično znači, da biznisi ovog tipa nisu slučajni i da verovatno postoje još milioni ljudi koji su bar na istom nivou inteligencije kao vlasnici pomenutih kompanija. Međutim, postoji samo jedan Mark Zuckerber koji je studirao Harvard i koji je pokrenuo društvenu mrežu Facebook na ovom Univerzitetu.

Šta zapravo predstavlja i čini Univerzitet Harvard?

Harvard se smatra najprepoznatljivijim svetskim brendom koji simbolizuje elitizam, kvalitetno obrazovanje i visoko edukovane kadrove.

Univerzitet Harvard predstavlja privatni univerzitet koji se nalazi u Kembridžu (Cambridge), u američkoj državi Massachusetts. Harvard se prostire na površini od 85 hektara i udaljen je oko 5,5 kilometara od Bostona.

Ovaj univerzitet je deo nadaleko čuvene Ivy League, termina koji simbolizuje akademski elitizam i koji se odnosi na osam najelitnijih univerziteta u SAD: Brown University, Columbia University, Cornell University, Dartmouth College, Harvard University, Princeton University, the University of Pennsylvania i Yale University.

Harvard predstavlja najstariju instituciju visokoškolskog obrazovanja u SAD, osnovanu 1636. godine. Dobio je ime po svom prvom donatoru i meceni, John-u Harvard-u, čoveku koji je univerzitetu poklonio veoma bogatu biblioteku po tadašnjim merilima – oko 200 kniga.

Harvard predstavlja univerzitet koji je završilo više od 60 svetskih milijardera i koji je dao najviše Nobelovaca u svetu (više od 75 laureata Nobelove nagrade bili su studenti, predavači ili zaposleni na ovom univerzitetu).

Osam predsednika SAD su bili diplomirani studenti nekih od fakulteta koje pripadaju Univerzitetu Harvard i to su:

1. John Adams
2. John Quincy Adams
3. Theodore Roosevelt
4. Franklin Delano Roosevelt
5. Rutherford B. Hayes
6. John Fitzgerald Kennedy
7. George W. Bush i
8. Barack Obama

Univerzitet čini 11 akademskih jedinica – 10 fakulteta i Institut za napredne studije Radcliffe (Radcliffe Institute for Advanced Study). Univerzitetom Harvard upravlja Harvard Corporation (predsednici) i Fellows of Harvard College (Izvršni odbor univerziteta). Svakom akademskom jedinicom upravlja Dekan, koga direktno imenuje i postavlja Predsednik Harvarda.

Organizaciona struktura univerziteta je decentralizovana, te su sve akademske jedinice i njeni dekani zasebno odgovorni za finansije i organizaciju poslovanja. Na Univerzitetu Harvard zaposleno je preko 2.100 zaposlenih kadrova.

Danas, oko 18.000 studenata studira na Univerzitetu Harvard, a još oko 13.000 studenata studira na izmeštenim obrazovnim institucijama koje pripadaju univerzitetu.

Univerzitetske biblioteke Harvarda poseduju više od 15,5 miliona knjiga. Univerzitet Harvard predstavlja instituciju koja raspolaže sa preko 40 milijardi američkih dolara. Prihodi Univerziteta Harvard u 2010. godini iznosili su 3 milijarde USD (3 billion USD).

Posebno bi trebalo naglasiti sledeće: ceo univerzitet Harvard sastoji se od 10 fakulteta i prostire se na površini od 85 hektara.

Posle kompletnog izlaganja šta predstavlja i čini Univezitet Harvard i činjenice da je vlasnik Facebook-a upravo studirao na jednom od harvardskih fakulteta, da li dalje mislite da je on genijalni klinac koji je započeo svoj Internet biznis sa 2.000 USD u džepu?

Kakva je geneza razvoja kompanije Amazon koja se smatra najvećim svetskim online prodavcem robe i usluga?

Evo jednog fantastičnog podatka koji objašnjava kompletan razvoj ove kompanije i zašto je vlasnik kompanije Jeff Bezos jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Prvi profit Amazon je ostvario posle 7 godina investiranja u ovaj online biznis. Do tada, banke su finansirale kompaniju Amazon sa oko 22 mlrd. USD (milijardi američkih dolara). Da li ste i vi u mogućnosti kao Jeff Bezos da napravite genijalni biznis plan koji će banke finasirati 7 godina i sa 22 mlrd. USD dok se ne ostvari prvi profit kompanije?

Da li i dalje mislite da možete pokrenuti ozbiljan biznis na Internetu za 5.000 evra?

Vraćamo se na početak priče. Odvojili ste par hiljada evra za online biznis. Našli ste firmu iz Indije ili Srbije koja će vam uraditi sajt koji "izgleda" i "podseća" na Amazon li na web sajt kompanije Nordstrom.

Nemate marketinški plan, jer očekujete da će posao krenuti kada potencijalni kupci shvate da ste upravo "napravili" web shop (online prodavnicu) po uzoru na Amazon ili Nordstrom.

Nažalost, vaše poimanje Internet biznisa proističe iz stanja duboke neiformisanosti o vrednostima IT projekata i o tome šta je biznis. Niste vi isključivo krivi zbog toga, već i okruženje u kojem se ne pronalazite i ne snalazite. Tu u stanu ispod vas stanuje neki "klinac Joca" koji radi web shop-ove za 1.000 evra. Pa da, ako klinac Joca može da uradi web shop za 1.000 evra, onda bi neka ozbiljna firma u Srbiji ili u Indiji morala da uradi ozbiljan web shop za 5.000 evra.

Eto rešenja. Krećemo u realizaciju projekta i koji ulažete 5.000 evra. Međutim, kako se odmiče realizacija projekta uviđate da su vam potrebni još CRM modul, integracija sa sistemima za isporuku robe, napredna pretraga na sajtu, integracija sa sistemom za vođenje finansija i biznisa, sistemi za proveru kupaca, sistemi za zaštitu web sajta i podataka, sistemi za plaćanje elektronskim karticama ili PayPall-om itd.

Onda shvatate da nemate platformu za slanje newsletter mejlova. Hteli biste da imate mogućnost editovanja i slanja newsletter mejlova, iako nemate elementarna znanja iz web dizajna i programiranja.

Takođe biste želeli da vaš web shop nema nikakvih bagova i nedostataka jer ste platili 5.000 evra. Zašto ne možete da ubacuje slike na neki jednostavan način i zašto ne možete da ih editujete preko CMS-a (pozadinskog dela u kojem ažurirate web sajt)?

Zašto nemate opcije koje postoje u Photoshop-u, gde se slike lako "seku, kroje i optimizuju" za vaše potrebe?  Pa to zaista nije u redu. Umesto 1.000 evra koje biste platili nekom Indijcu, vi ste rešili da platite 5.000 evra nekoj srpskoj programerskoj firmi, ali vi ne možete da editujete slike na neki način koji je jednostavan. Nemoguća situacija. Želite da imate Photoshop na vašem sajtu!

Osim toga, niste još ni integrisali mogućnost praćenja robe sa nekim od sistema za slanje robe. Šta ćete da radite sa robom koju će kupci vraćati jer im ne odgovara ili nije na očekivanom nivou kvaliteta? Jasno je da morate da napravite aplikaciju i za robu koju će kupci vraćati nazad. Stvari se ozbiljno komplikuju.

Planirali ste budžet od 5.000 evra i vi hoćete web shop po uzoru na Amazon ili Nordstrom. Nema druge. Programeri kasne sa radom. Da li je moguće da kasne i ne mogu da završe projekat za 4 meseca, a vi ste platili avans od 1.500 evra?

Neverovatno. Vaše nezadovoljstvo se svakim danom nagomilava i rešavate da nađete drugu firmu koja će realizovati vaš fantastični biznis plan za 5.000 evra. I krećete puni entuzijazma u taj projekat, verujući da će vam investicija od 5.000 evra doneti stotine hiljada evra, a možda i milione.

Hmmm, trebalo bi da se zapitate da li tu nešto ipak ne odgovara situaciji u realnom biznisu i da li ste zaista na pravom putu?

Još jednom se vraćamo na početak i činjenicu koja kaže da se u svim knjigama, udžbenicima, fakultetima i univerzitetima uspešnim smatra onaj biznis koji za 4 godine vraća uloženi kapital. Dakle, ako uložite danas u neki online biznis 1.000 evra, vaš mesečni profit u naredne 4 godine biće 1.000/48 (48 meseci) što je oko 20 evra mesečno. Samo u izuzetnim situacijama, ako imate visok stepen IT znanja i dovoljno iskustva, uloženi novac možete da vratite za 2 godine. To znači da ako ste danas uložili u web shop 5.000 evra (recimo da više ne ulažete u online marketing), vi ćete u naredne 4 godine zarađivati 104 evra mesečno. 

Šta možemo da zaključimo na osnovu prethodnog teksta i objašnjenja koja smo dali?

Nemojte previše očekivati od simboličnih ulaganja u određeni biznis. Danas se ne može otvoriti tezga na buvljoj pijaci ako nemate 10.000 evra da uložite u robu i sam biznis. Tzv. web shop-ovi se mogu uraditi za 5.000 evra, a možda i za manje novca. Međutim, nije realno da očekujete da vaš web shop ima pretragu i izgled po uzoru na Amazon, kao ni stotine drugih funkcionalnosti koje ima ovaj web shop.

Kompanija Amazon danas pravi više od 22 mlrd USD profita na godišnjem nivou. Sa uloženih 5.000 evra vi ne možete da imate čak ni pretragu na nivou web shop-a koji postoji na Amazonu.

U svakom slučaju, posle nekoliko stotina projekata koje smo uradili na Internetu, od kojih su na desetine naše vlasništvo, čini nam se da smo dovoljno kompetentni da vam pružimo konsultantske usluge vezane za vaše ulaganje u mogući online biznis.

Osim toga, neki od nas držali predavanja i prezentacije svojih radova na Univerzitetu Harvard, što nas takođe odvaja od gomile pojedinaca koje obećavaju kule i gradove za apsurdno male iznose novca koji je potrebno da uložite.

Komentari

Reference

Naši klijenti
Radite sa nama, postanite najbolji!